Godinama pritiskate ovo dugme u liftu: Istina će potpuno iznenaditi većinu korisnika
Dodajte Kurir u vaš Google izborMnogi ljudi instinktivno pritisnu dugme za zatvaranje vrata čim uđu u lift, očekujući da će se vrata odmah zatvoriti. Međutim, u velikom broju liftova to dugme zapravo ne ubrzava ništa, već vrata nastavljaju da rade prema unapred određenom programu. Zbog toga višestruko pritiskanje najčešće ne donosi nikakav rezultat.
Iako korisnici imaju utisak da kontrolišu rad lifta, stvarna odluka o zatvaranju vrata u mnogim slučajevima donosi se automatski. Dugme ostaje na panelu, ali njegova funkcija može biti ograničena ili potpuno neaktivna za svakodnevne korisnike. To je primer kako tehnologija ponekad stvara osećaj kontrole, iako ona nije stvarna.
Razlog krije zakon o pristupačnosti
Jedan od glavnih razloga zbog kojih dugme za zatvaranje vrata često ne funkcioniše potiče iz propisa uvedenih u Sjedinjenim Američkim Državama početkom devedesetih godina. Donošenjem zakona Americans With Disabilities Act liftovi su morali da ostave dovoljno vremena osobama sa invaliditetom da bezbedno uđu u kabinu. Na taj način povećana je pristupačnost za sve korisnike.
To znači da osobe koje koriste štake, štap ili invalidska kolica ne moraju da brinu da će neko zatvoriti vrata pre nego što uspeju da uđu. Upravo zbog toga automatsko vreme zatvaranja vrata ima prednost nad pritiskanjem dugmeta. Bezbednost korisnika postavljena je ispred brzine rada lifta.
Postoje i izuzeci od pravila
Iako dugme u većini slučajeva nema uticaja, postoje situacije u kojima ono ipak može biti aktivno. Radnici zaduženi za održavanje ili hitne službe mogu imati posebne ključeve ili pristupne kodove koji omogućavaju korišćenje pojedinih funkcija lifta. Takve mogućnosti nisu namenjene običnim korisnicima.
Prema navodima predstavnika američke industrije liftova, prosečan radni vek lifta iznosi oko 25 godina. Zbog toga je veliki broj uređaja u upotrebi napravljen u skladu sa pravilima koja predviđaju da dugme za zatvaranje vrata nema uobičajenu funkciju. To objašnjava zašto se isto ponašanje može primetiti u mnogim zgradama.
Dugmad koja stvaraju osećaj kontrole
Dugme u liftu nije jedini primer takozvanog „placebo dugmeta“. Sličan princip može se primeniti i na pojedine tastere za pešačke prelaze, vrata u javnom prevozu ili termostate u poslovnim zgradama. Njihova svrha nije uvek da odmah pokrenu određenu radnju.
Psihološkinja Elen Džej Langer sa Univerziteta Harvard istakla je da je osećaj kontrole važan jer može da smanji stres i doprinese boljem osećaju kod ljudi. Zbog toga pojedina dugmad ostaju u upotrebi čak i kada njihov uticaj nije onakav kakvim ga korisnici zamišljaju. Ljudi se često osećaju sigurnije kada imaju utisak da mogu da utiču na situaciju.
Neka dugmad ipak imaju korisnu svrhu
Na pojedinim pešačkim prelazima dugmad za prelazak ulice ne menjaju odmah signalizaciju, posebno u gradovima sa gustim saobraćajem gde semafori rade prema unapred određenim ciklusima. Ipak, samo pritiskanje dugmeta može da usmeri pažnju pešaka na saobraćaj i promenu svetla. To može doprineti bezbednijem prelasku ulice.
Sličan princip primenjivan je i kod pojedinih kancelarijskih termostata, koji korisnicima daju utisak da mogu da promene temperaturu prostorije, iako sistem radi u unapred zadatim granicama. Ipak, nisu sva ovakva dugmad neaktivna, pa njihova funkcionalnost zavisi od mesta, vremena i načina na koji je određeni sistem projektovan. Zbog toga nije moguće zaključiti da svako dugme koje pritisnete predstavlja samo privid kontrole.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.